Reforma Ministarstva spoljnih poslova

Reforma Ministarstva spoljnih poslova

Kada se razmatraju primeri neuspešne reforme državnih institucija, mnogi, s pravom, prvo navedu Ministarstvo spoljnih poslova. Ovo ministarstvo je, u najmanju ruku, u poslednjih 25 godina, predmet razgrađivanja, odnosno žrtva političke podobnosti, nepotizma i “kumovskih veza”, kao i podmirivanja partijskih interesa, što je neumitno dovelo do drastičnog pada profesionalizma u okviru ove značajne institucije.

Nažalost, ni u periodu posle petooktobarskih događaja nije došlo do suštinskih promena u vođenju i organizaciji ovog ministarstva, za šta je samo delimično bila „zaslužna” nefunkcionalna država Srbije i Crne Gore. Tako, deset godina nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost, Srbija i dalje nema spoljnopolitičku strategiju, a gromoglasno najavljivan Zakon o spoljnim poslovima, za koji je javna rasprava okončana još u novembru 2013. godine, završio je u fioci. Ovo je samo još jedan u nizu primera koji ilustruju nepostojanje političke volje da se sprovedu istinske reforme i uvede red u državnu upravu.

Prioritet spoljne politike trebalo bi da bude efikasna zaštita interesa Republike Srbije i njenih građana u inostranstvu. Osim toga, jedan od najznačajnijih ciljeva je sticanje i održavanje međunarodnog ugleda, odnosno prepoznavanje zemlje kao pouzdanog partnera koji odgovorno preuzima i ispunjava obaveze. Da bi se to postiglo, neophodno je voditi aktivnu spoljnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima, kao i opšteprihvaćenim vrednostima i principima međunarodnog prava.

Preduslov za to je postojanje visoko profesionalne diplomatske službe koja bi na verodostojan način mogla da prati, oceni i utiče na međunarodna dešavanja. Najvažniji korak u tom pravcu, pored definisanja spoljnopolitičke strategije, jeste usvajanje Zakona o spoljnim poslovima koji bi uveo red u našu diplomatsku službu, definisao odnos Ministarstva spoljnih poslova sa drugim institucijama i, uz uvođenje i doslednu primenu najznačajnijih instrumenata strateškog planiranja i upravljanja, povratio ugled ovoj instituciji.

Ovako reformisano ministarstvo trebalo bi da preuzme ulogu centralnog autoriteta u kreiranju i koordinisanju spoljnopolitičkih aktivnosti. Nažalost, posle dugog perioda urušavanja, ono trenutno nije sposobno da na odgovarajući način odgovori ovakvom izazovu. Neefikasne procedure i dalje dominiraju ovom institucijom, a izvestan broj mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi, koji su u poslednjih 15 godina primljeni u Ministarstvo, u najvećoj meri utopili su se u moru starih kadrova i prevazišlog načina rada.

Posle izbora 2012. godine, situacija u Ministarstvu se dodatno pogoršala zapošljavanjem velikog broja nekompetentnih, ali politički ili na drugi način podobnih službenika, od kojih su neki, nažalost, krasili i naslovne strane tabloida. Stoga, ovaj negativni trend neophodno je obrnuti i uložiti napor da se u diplomatsku službu privuku obrazovani i kompetentni ljudi od integriteta.

To će biti moguće samo ako se promeni dosadašnja kadrovska politika i stvore uslovi koji će precizno propisati i dosledno primenjivati kriterijume za napredovanje u službi, pružiti šansu mlađim službenicima da zauzmu odgovorne pozicije, stvoriti mogućnosti za kontinuirano usavršavanje, kao i kreirati atmosferu koja će podsticati promene i inovacije.

Uz to, potrebno je težiti izgradnji organizacione kulture koja će se zasnivati na pozitivnim vrednostima, kao što su služenje građanima, profesionalizam, lični integritet, posvećenost, otvorenost za saradnju i inovacije, timski rad i preuzimanje inicijative. Naravno, veliki broj zaposlenih u Ministarstvu već poseduje ovakve karakteristike, ali oni su najčešće marginalizovani od nosilaca dominantnog vrednosnog koda koji karakteriše održavanje status quo, individualni karijerizam, inertnost, institucionalni autizam i neutemeljeni elitizam.

Osim prethodno navedenog, postoji potreba i za racionalizacijom diplomatsko-konzularne mreže na osnovu jasno definisanih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i prilagođavanje njihove strukture i funkcija novonastalim potrebama, pre svega, konstantnom porastu uloge misija u ekonomskom pogledu, povećanom obimu konzularnih poslova, kao i potrebi za intenziviranjem javne diplomatije.

Međunarodni odnosi postali su znatno složeniji i da bi se Republici Srbiji i njenim građanima obezbedili sigurnost i prosperitet neophodno je, između ostalog, stvoriti diplomatsku službu koja će moći da utiče na međunarodna dešavanja u skladu sa nacionalnim interesima i pravilno procenjenim mogućnostima. Stoga, potrebno je modernizovati i racionalizovati rad Ministarstva, u velikoj meri odgovarajućom primenom najnovijih dostignuća u informaciono-komunikacionim tehnologijama, uz prethodno jasno određene spoljnopolitičke ciljeve, kao i kriterijume njihovog ostvarivanja.

Jovan Jovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *
You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.