Pavlović: ”Led je čvrsto agregatno stanje vode”

Pavlović: ”Led je čvrsto agregatno stanje vode”

LED JE ČVRSTO AGREGATNO STANJE VODE

Tek što je započela planirana  pauza u radu Skupštine Srbije, susretosmo sa neplaniranom silom prirode koja nekako uvek iznenadi i zatekne nespremne nadležne organe koji bi trebali da brinu o preventivi kako bi ublažili negativne posledice te iste sile. Priroda ne zna za skupštinske planove i procedure , nije ni zainteresovana za na brzinu donete zakone, ne razume se u štetne privatizacije , javno-privatno partnerstvo i koncesije….. Priroda ne prašta greške, nemar i neznanje. Priroda ne prašta a ne treba da oproste ni građani Srbije.

Šta je to što građani Srbije ne bi trebalo da oproste, ovih mraznih dana kada je ceo vodotok Dunava zaleđen a nije oslikan lirskom belinom već havarijom i opasnošću od ledene stihije? Ne treba da oproste činjenicu da su izloženi opasnosti i štetnim posledicama prirodne sile koje su mogle da se izbegnu. Postoji čitav niz državnih institucija koje se bave ovom problematikom. Postoje Zakoni i pravilnici koji regulišu ovu oblast. Ali čemu zakoni i pravilnici kad ih ne sprovodi zakonodavac. Čemu Zakon o vodama kad ga ne sprovodi Ministarstva poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva kao i Javna preduzeća određena tim istim Zakonom da ga sprovode. Čemu Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama kad ga ne sprovodi Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture? O čemu su razmišljali ministri, kada su pripremali te zakone? O čemu su razmišljali poslanici, kada su usvajali te zakone po hitnom postupku, neznajući da usvajanje znači i obavezu postupanja po Zakonu? Da li su razmišljali o tehničkom održavanju vodnih puteva i interventnom održavanju? NE!  Razmišljali su o davanju u zakup vodnog zemljišta o javno privatnom partnerstvu i koncesijama vezanim za vodno zemljište u javnoj svojini. Razmišljali su o  dobiti od šljunkara, privatizaciji priobalja i luka, o taksama za plovne objekte . Razmišljali su o prodaji prirodnih resursa Srbije.

Jednako kako je i put Zakona o vodama i plovidbi na unutrašnjim vodama dug , tako je spisak krivaca za posledice ledene stihije na Dunavu, dug. Jedina odbrana od leda je, skloniti se na vreme  od leda. Vreme sklanjanja od leda je vreme obustave plovidbe. Obustavu plovidbe najavljuje Lučka kapetanija Beograda na osnovu svoje stručne procene i na osnovu egzaktnih podataka kojima raspolaže Republički hidrometeorološki zavod. Radno vreme Lučke kapetanije je kancelarisko, osmočasovno. Radno vreme Dunava je u dvadesetčetvoročasovnom neprekidnom trajanju danima, godinama, vekovima. U toj neuskladjenosti radnih vremena postaje upitno da li je vreme obustave plovidbe ispravno. Neki smatraju da je prerano obustavljena plovidba, neki da je prekasno a Lučka kapetanija Beograd da je baš u pravom trenutku. Sve to je manje važno u odnosu na činjenicu da je u trenutku obustave plovidbe , Inspekcija dozvolila da neki plovni objekti , ostanu na Dunavu i to neobezbeđeni na način kako propisuje Zakon / sidrenje sa dva sidra, vezivanje određenim čeličnim sajlama i sl/. Ta ista Inspekcija koja je dala dozvole za rad tim plovnim objektima sad ukazuje na činjenicu kako nisu propisano obezbeđeni za led. Postavlja se pitanje, na osnovu čega su ti objekti dobili dozvole ako ne  ispunjavaju propisane  tehničke uslove. Da li su ti objekti trebali neposredno pre obustave plovidbe da budu premešteni u Zimovnik na Savi / zimovnik je geografski pojam za teritoriju na vodi gde se sklanjaju plovni objekti/.  Slika u oku prolaznika je materijalna šteta kao posledica leda. Slika u oku stručnih je strah za ljude koji su u tim istim objektima bezbrižno slavili januarske praznike. Sve u svemu i slika sa nepokretnim brodovima i razrušenim splavovima zamrznuta je kao i površina Dunava. Da bi se slika odmrzla i brodovi i barže pokrenule po Dunavu, čekamo ledolomce iz susedne Mađarske a sve u skladu sa višedecenijskim sporazumom sa Mađarskom. Ledolomci iz Mađarske se nisu prvi put u novijoj istoriji Srbije pojavili  na toku Dunava u Srbiji ali zato se naši ledolomci nisu pojavili prvi put u novijoj istoriji Srbije 2012. kao i sada. Naša dva ledolomca “Vučevo” i “Čakor” stoje ukotvljeni, okovani ledom još od vremena jedne neuspešne privatizacije kada je privatizovana jedna od najvećih brodarskih firmi “Heroj Pinki”. Treći, najnoviji ledolomac “Petrovaradin”, ne zna se ni gde je. Sve privatizacije u Srbiji pa i ova su rađene na štetu građana Srbije, te tako obaveza razbijanja leda na Dunavu nije postala i obaveza novog vlasnika. Kako Dunav nema radno vreme i ne interesuju ga prethodne jednako kao i današnja vlast i da li je privatizacija izvršena 2006. ili 2011., on se ledi po zakonima prirode koje jedino nadležni za sigurnu plovidbu , pokušavaju da ignorišu.

Voda uvek nešto nosi. Kako je led samo čvrsto agregatno stanje vode , izbacio je na obalu krivicu za nemar , nebrigu i loše gazdovanje vodama. Isplovili su nestručnost, neznanje i neiskustvo Ministarstva za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu, Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Sektora za vanredne situacije MUP-a kao i svih inspekcijiskih službi nadležnih za vode i plovne puteve.  Možda je potrebno u novijoj istoriji Srbije formirati Ministarstvo za led i posledice od negativnog dejstva leda kako bi imali u nizu još jedno ministarstvo koje donosi zakone koje ne poštuje i radi na štetu svojih građana. Možda nam “može pomoći samo Bog“ kako nas uteši i danas aktuelni direktor JP Srbijavode, za vreme poplava 2014. godine. Jedno je sigurno, priroda ne prašta a ne bi trebalo da praštamo ni mi.

Autor Sonja Pavlović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *
You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.